ПОЧЕТНА » МАНАСТИР МИЛЕШЕВА
a

На светим водама Лима

МАНАСТИР МИЛЕШЕВА

Осмовековна Милешева, драгуљ међу светињама, сведочи о српском и православном постојању на просторима Рашке области. Манастир, који је споменик културе од изузетног значаја, подигао је краљ Стефан Владислав у првој половини XIII века. У њему је 1377. године крунисан за краља Босне и Србије Стефан Твртко Котроманић, док је 1466. године Стефан Вукчић Косача узео титулу „Херцега Светог Саве”.

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења из овог доба, а најпознатија је Бели Анђео. Овом фреском се Европа путем сателита представила Америци 23. јула 1962. године. Манастир, смештен 5 km узводно од ушћа Милешевке у Лим, у народу је најпознатији постао 1236. године када је тело првог српског архиепископа, просветитеља и државника Светог Саве пренето у Милешеву из Трнова. Само век након Гутенбергове, штампарија је радила и у Милешеви. Турци су је више пута спаљивали, али се увек поново уздизала и градила. Милешева је имала две велике обнове, прву за време патријарха Макарија Соколовића и другу 1863. када је манастир добио данашњи изглед. Већ дужи низ година манастир прима посетиоце и туристе у свом новоизграђеном конаку где гости осим преноћишта добијају и прилику да зађу у манастирску библиотеку и ризницу.

Највеће благо Милешеве представљају делимично очуване фреске, које се оцењују као врх византијског сликарства XIII века. Најпознатија и најлепша фреска српског средњовековног сликарства је „Бели анђео“ (сцена Мироноснице на Христовом гробу). Артур Еванс је у Манчестер Гардијану од 1. септембра 1883. године написао да ништа што је Ђото створио не може се поредити са лепотом Белог анђела из Милешеве. Милешевског Белог aнђела, поред слике Кинеског зида и човековог искрцавања на Месец, Земља је послала као поздрав интелигентним бићима у Свемиру уколико она постоје.

За фреску Светог Саве се претпоставља да најверодостојније приказује његов лик и да је урађена у његовој природној величини пошто је фреска сликана за његова живота.

У изграђеној ризници похрањено је више од 80 експоната. Највреднији је штап Светог Саве. Изложене су посебне манастирске драгоцености и плаштаница из руске царске радионице. Поставку красе и рукописне књиге из 1538. године, крстови и кандила, повеље и тапије на турском језику и остали многобројни вредни експонати.

Facebook
WhatsApp
Email